Због велике производње и широке употребе асинхроних мотора, потребно је имати широк спектар сорти, спецификација и разних машина. Због тога дизајн и производња прилагођених асинхроних мотора треба да посвете посебну пажњу стандардизацији, сериализацији и генерализацији. . Међу свим врстама серијских производа, трофазна асинхрона моторна серија са највећим излазом и најчешће кориштеним као основна серија; Постоје такође и бројне изведене серије (изведене серије са делимичним модификацијама базне серије) и специјализоване серија (серија са посебним структурама дизајнираним за посебне потребе).
Асинхрони мотор изумио је 1885. италијански физичар и инжењер електротехнике Феррис. Године 1888. представљен је експериментални извештај и направљен је строг научни опис ротирајућег магнетног поља, који је поставио основу за развој асинхроног мотора и само- Феррарис је сматрао да његова теорија ротирајућих магнетних поља и нови производи које је он развио имају далеко већу научну вредност од материјалне вредности, па измерно није патентирао свој изум, већ је јавности показао најновије резултате у Лабораторија. Такође се залагао за употребу система наизменичних струја. Никола Тесла је исте године патентирала индукцијски мотор у Сједињеним Државама. Годину дана касније, Михаил Доливо-Доброволски је изумио кавезни индукциони мотор. Синхрони мотори се брзо развијају. За асинхроне моторе исте величине, називна снага је порасла са 5,5кВ 1897. године на 74,6КВ 1976. Индукцијски мотор са кавезним кавезом је најчешће кориштен индукцијски мотор.
