Класа изолације мотора, попут његовог "пасоша отпорности на топлоту" дефинише максималну радну температуру, њен интерни изолациони материјал може да издржи. Ова температура је критична тачка за сигуран рад у оквиру очекиваног века мотора (обично 20 година).
Када мотор покреће, тренутни и основни губици стварају топлоту, узрокујући пораст температуре. Једном када се прекорачи граница отпорности на топлоту изолације, убрзо узврата, постајући крхки и губитак својих изолационих својстава, на крају који доводи до кратког споја и горуће мотора.
Класе изолације категорисане су по писмима; Заједнички су: А (105 степени), Е (120 степени), Б (130 степени), Ф (155 степени) и Х (180 степени). Виши разреде указују на бољу отпорност на топлоту. На пример, мотор са изолацијом класе Ф значи да њен изолациони систем може радити на температурама од 155 степени током дужег периода.
Одабир мотора са вишом класом изолације не ради се на раду на вишим температурама, већ и пружање веће сигурносне марже. Под истим оптерећењем, делује на нижим температурама, траје дуже и значајно је побољшала поузданост. Стога је разред изолације један од кључних показатеља за мерење перформанси мотора, издржљивост и квалитет.
