Прво, основна структура вентилатора и улога сваке компоненте
(1) Основна структура
Вентилатор се углавном састоји од главног мотора, мешалице ваздуха и кисеоника, извора гаса, овлаживача и спољне цеви.
Цела машина се састоји од јужне електричне контролне кутије, механичке руке, кабла за напајање, кутије за гас, гасовода за кисеоник, колица, котача, симулираних плућа, колектора воде, жице сонде за температуру, прикључка за узорковање притиска, овлаживача, усисног прикључка, цеви са навојем , дах живи преклоп итд.
(2) Улога сваке компоненте
1. Извори гаса вентилатора се генерално деле на снабдевање електричном гасом и изворе компресованог гаса.
Ако је електрични мотор вентилатора напајан, кроз компресиону пумпу или преклопну капсулу се ствара одређени проток ваздуха позитивног притиска, да би се пацијенту довео гас, што се назива електрични режим.
Ако вентилатор користи компримовану гасну пумпу, након филтрације, декомпресије, влажења и другог третмана, а затим кроз цевовод до пацијента са доводом гаса, назива се пнеуматски режим.
Електрични вентилатор има релативно сложену структуру и широк спектар прилагођавања. Пнеуматски вентилатор је релативно једноставан и лаган, али је погодан само за погодност снабдевања компресованим гасом. Извор гаса је део гаса који је потребан да пацијенту омогући дисање.
Да обезбеди гасне компоненте —— гас, систем за компресију ваздуха је аеродинамички извор вентилатора, то је без уља, чист, двоцилиндрични ваздушни компресор са мембраном са ниским нивоом буке, ослања се на мотор да покреће два клипа наизменично горе-доле, компримовани ваздух у извор компримованог ваздуха са одређеним протоком и притиском, кроз систем за пренос гаса за подешавање домаћина.
2. Главна машина обезбеђује уређај за управљање дисањем. Главна машина вентилатора се састоји од управљачког кола, механичких покретних делова и ваздушног пута. Комбинује ваздух и кисеоник са гасом за снабдевање пацијената према задатим параметрима, укључујући запремину вентилације, притисак, брзину протока, капацитет, брзину дисања, однос дисања и одабране методе вентилације. Панел домаћина има три области, а област приказа главног параметра је силицијум који указује на притисак у дисајним путевима, подешавање горње границе притиска, подешавање границе доњег притиска, волумен дихања, однос дисања и дисања, брзину дисања и избор режима вентилације. Област подешавања параметара се користи за подешавање различитих параметара.
Алармно подручје, цев за извештај о притиску: надгледање плимног волумена, праћење стварног дисајног волумена пацијената;
Праћење вентилације: праћење стварне количине вентилације по пацијенту;
Праћење укупне фреквенције: пратити стварну брзину дисања пацијената;
Аларм система не помиње промпту о грешци вентилације пацијента, од врха до дна, недовољан је кисеоник, граница притиска, граница притиска, гушење.
3. Уређај за влажно грејање замењује влажну функцију грејања носне и усне дупље на удахнути гас. Машина домаћин обезбеђује пацијенту уређај за влажење гаса, који се зове овлаживачи. Атомизер је уређај који распршује течност. Овлаживање гаса и атомизација течности могу играти заштитну улогу у трахеји и бронхијалној слузокожи пацијената. Обично компонента има и уређај за грејање, односно грејање и влажење или грејање и атомизацију, како би се гас приближио телесној температури особе и смањио иритацију пацијента. Овлаживање се обично користи помоћу генератора паре или атомизера.
